ČOVEK I PRIRODA U „GORSKOM VIJENCU“

„Naša zemla mati milionah sina jednog ne može vjenčat srećom“.Ovi stihovi iz Njegoševog dela govore o tome kako je priroda željna rata i ona neće mir i zasićenost.Jer samo ratom ona se obnavlja i održava se njena večita mladost i lepota.Ona ne može daučini svoju decu srećnom jer ne može da izvrši samoubistvo nad samim sobom.Ruso je milovao prirodu misleći da miluje nežno jagnje ali je njena narav surova.Priroda je kao prelepa slika naslikana otrovnim bojama.Čovek je u toj prirodi samo sićušan atom u minutu ili kako Njegoš kaže“jedna slamka medju vihorove“.Priroda ne pušta nikoga na ratno,bojno poprište nenaoružana.Milijarde svoje dece ona dnevno sahranjuje.Svi su borci na kraju pobedjeni jer“Niko srećan i niko dovoljan,niko miran i niko spokojan“.